Costa del SOL u prevodu „ OBALA od SUNCA ili SUNČANA OBALA " pravi je biser Španije. Nalazi se na krajnjem jugu Španije, 1000 km južno od Barselone i 530 km južno od glavnog grada Madrida, u autonomnoj pokrajini ANDALUZIJI, protežući se od rta Gata do Tarife, u podnožju planine Sijera Nevada, izmedju 2 manje poznate obale Costa de la Luz i Costa Tropical. Geografski i turistički vrlo je interesantno područje koje je u 20. veku postalo vodeća turistička destinacija Iberijskog poluostrva, koju godišnje poseti preko 9 milion gostiju iz celog sveta, koji sleću na aerodrom koji se nalazi u gradu Malaga. Sa preko 250 sunčanih dana godišnje, blagom klimom, kako leti tako i zimi, neposrednom blizinom najlepših gradova Andaluzije - Sevilje, Granade, Kordobe, Malage, Ronde, omogućavaju kvalitetan odmor i za one najprobirljivije. Najrazvijenija letovališta na Sunčanoj obali su Torremolinos, Benalmadena, Marbella, koji se prostiru zapadno od grada Malage.

Letovalište Torremolinos je najrazvijenije i najpoznatije letovalište na Sunčanoj Obali, koje se nalazi 15 km zapadno od grada Malage, 8 km zapadno od aerodroma Pablo Ruiz Picasso - Malaga, spapajući se sa susednim letovalištem Benalmadena, na istoku, šetalištem, koje se proteže nekih 8 km. Ono što je učinilo Torremolinos popularnim jesu njegove predivne duge i široke peščane plaže, ukupne dužine 8 km, koje se protežu od grada Malage na istoku do letovališta Benalmadena na zapadu, niz kvalitetnih hotela, dobra povezanost gradskim prevozom ( mrežom autobusa i vozom) sa susednim letovalištima poput Marbelle, Fuengirole, Benalmadene, kao i sa gradom Malagom i nekolicinom andaluziskih takozvanih belih sela, poput Mijasa. Boravak od 13 ili 15 dana biće nedovoljan da biste istražili sve što ovo letovalište nudi svojim posetiocima i sigurno ćete mu se ponovo vratiti nekom sledećom prilikom.

POLOŽAJ: na oko 100 m od plaze Bajondillo,800m od centra Torremolinosa

SADRŽAJ HOTELA: renoviran 2005 g.raspolaže sa 66 soba sa balkonom,barom u hotelu, hotelskim barom kod bazena, ležaljkama, liftom, otvorenim bazenom, recepcijom 24h, suncobranima, tv salom, terasom / letnjom baštom.

SOBE: Klimatizovane, kupatilo sa kadom ili tušem,satelitski tv kanali, sef u sobi(uz doplatu), telefon,kolevka / dečji krevet,minibar (uz doplatu)

ISHRANA: Polu ili pun pansion - doručak, ručak i večera na bazi švedskog stola - samoposluživanje: topli i hladni napici, slatka i slana peciva, različite vrste hleba, cerealije, sir, puter, margarin, suhomesnati proizvodi, jaja spremljena na različite načine, u zavisnosti od dana posluženja, sezonsko voće.

http://eng.hoteldonpaquito.com/frames_dpaquito.php

POLOŽAJ : Ovaj prijatan hotel u Andaluzijskom stilu, od peščane plaže Playamar deli šetalište, a do centra Torremolinosa ima oko 1 km. U blizini hotela su mnogobrojni restorani i prodavnice.

SADRŽAJ HOTELA: Raspolaže sa 95 prostranih , klimatizovanih soba, raspoređenih na 3 sprata, velikim spoljnim bazenom, baštom, barom na plaži, ležaljkama sa suncobranima, restoranom, internet kutkom, wi fi internet pristupom u kafe baru.

SOBE: klimatizovane sobe imaju terase, kupatilo sa fenom, 26“ lcd, telefon, sef uz doplatu.

ISHRANA: Polu ili pun pansion - doručak, ručak i večera na bazi švedskog stola - samoposluživanje: topli i hladni napici, slatka i slana peciva, različite vrste hleba, cerealije, sir, puter, margarin, suhomesnati proizvodi, jaja spremljena na različite načine, u zavisnosti od dana posluženja, sezonsko voće.

http://www.hoteltarik.com/index.php

„ Postoji grad u kome bi gledati prvi put borbe s bikovima bilo bolje nego u Aranhuezu, ako ćete gledati samo jednom, a to je Ronda. Tamo treba otići ako u Španiju ikada odete na medeni mesec ili sa nekim bežite. Ceo grad je, gde god pogledate, romantičan. Ako medeni mesec ili bekstvo ne uspeju u Rondi, bilo bi dobro da se uputite u Pariz i počnete da stičete nove prijatelje. “ E . Hemingvej, „Smrt popodne“

 Ernest Hemingvej  i Orson Vels su najpoznatiji gosti koji su  leta provodili u Rondi. Po svom izuzetnom položaju na stenama i broju umetničkih spomenika koje poseduje, grad je je jedan od najlepših na svetu. Kanjon dubok 160 metara i širok do 90 metara, zapravo je okuka nad Gvadalevinom koji deli grad na dva dela: mavarski, koji je stariji , i koji se nalazi na jugu i četvrt koju su osnovali hrišćani na severu, Mercadillo. Zahvaljujući svom položaju, Ronda je imala dugu istoriju. Počeci su u keltskom naselju Arunda, koje su kasnije uzeli Rimljani, a već u 8 . veku Arapi zauzimaju grad i zidaju Alkazar. Ronda je počela da napreduje i postala jedan od najvažnijh gradova muslimanske imperije. Od 13.v Ronda je pod vlašću Granade, a neko vreme je pripadala kralju Maroka. Ta mavarska prošlost , tokom koje je Ronda živela svoje zlatno doba, ostavila je obeležje i ocrtala profil grada. Sledeći vekovi doneli su mir i blagostanje gradu i u 18.veku sagrađene su mnoge barokne građevine.Plaza de Toros, najčuvenija gradjevina Ronde, je impozantna  arena za borbe s bikovima. Pripada Kraljevskom konjičkom redu Ronde koji je osnovao Filip II, čiji grb ukrašava zabat portala. Čudna i skromna Zavetna kapela Bogorodičnih patnji (Templete de la Virgen de los Dolores) ima jednostavan krov koji počiva na dva pilastra i dva mala stuba.Novi most (Puente Nuevo) je glavno obeležje  Ronde, njen treći most, koji počiva na jakim zidanim stubovima gotovo 100 metara  iznad klanca reke Gvadalevina. Godine 1735. odlučeno je da se „Tajo“ premosti Novim mostom. Posle prve gradjevine, koja se srušila 1740., gradnju je preduzeo aragonski arhitekta i skulptor Huan Martin de Aldeuela. On je ovo delo upotpunio s jednim lukom u donjem delu i tri luka u gornjem.Od kamenite arapske palate Mondragon, rezidencije poslednjeg muslimanskog guvernera, sačuvano je vrlo malo. Katolički kraljevi koristili su je za vreme svog boravka u gradu. Podzemni prolazi koji povezuju vrtove sa starom tvrdjavom posebno su zanimljivi. Danasnja palata potiče iz 16. veka. U 17. veku palata je pripala porodici markiza od Viljasijere. Sada je u njoj Gradski muzej posvećen istoriji Ronde, dok divni vrtovi, minijaturna verzija  Heneralife u Granadi, gledaju na klanac.Kuća mavarskog kralja (Casa del Rey Moro) nalazi se na mestu kuće nekog kralja taife, koji je bio na posebnom glasu zbog velike mahnitosti i okrutnosti. Uspomenu na kralja čuva portret u azulehosima, postavljen iznad portala. Zdanje iz 18. veka preuredila je 1920. godine grofica od Parsenta. Stepenište je delimicno zasvedeno i isklesano u steni, koje vodi do reke Gvadelevin i izvora u steni, La Mine. U muslimansko doba korišćeno je za snabdevanje grada vodom.Palata markiza od Salvatijere (Palacio del Marques de Salvatierra) otmena je barokna palata iz 1798. godine na čijem se pročelju može videti neobican detalj: kamene grede trouglastog zabata nad portalom zapravo su dva para nagih Asteka ili Inka koji stoje na malim podupiračima. Vlasnici palate bili su potomci markiza od Moktezume, guvernera u Južnoj Americi.Katolički kraljevi naredili su izgradnju crkve Santa Maria la Mayor, 1485. godine, ali je dovršena tek krajem 17. veka. Zbog toga je kombinacija različitih umetničkih stilova. Njen renesansni hor, jedan je od najvažnijih delova gradjevine, zajedno s oltarskim naslonom Bogorodice od najvećeg bola (La Mayor dolor) u baroknom stilu. Spolja se nad gradjevinom ističe impozantan zvornik kvadratnog plana, koji na vrhu poseduje oktogonalni toranj s kružnim prozorima.

Granada, koja u prevodu sa španskog znači nar ( koji se nalazi na grbu grada, zajedno sa Fernandom i Izabelom ) je grad lepote i kontrasta.Ono što se prvo uoči pri dolasku u Granadu je mavarsko arhitektonsko čudo – dvorac Alhambra, izrastao na brdu iznad grada, okružen šumom i parkovima, špansko-mavarski ekvivalent atinskom Akropolju. Građena od crvenog ili još bolje reci, rumenog kamena, Alhambra stoji vekovima u podnožju Sijera Nevade (Snežne planine), koja je dovoljno visoka da se na njoj zadrži sneg tokom većeg dela godine. Alhambra predstavlja vrlo kompleksan skup palata, kraljevskih rezidencija, dvorišta, drvoreda palmi, zasada limunovih i narandžinih stabala.Ona je najviši domet arapske umetnosti u Evropi. Ornamenti nisu samo puke šare, to su stihovi iz Kurana, pisani krasnopisom, isprepletani posvuda, čak i po plafonima, i premazani zlatnom bojom. Dvorišta Lavova ( Patio de los Leones) je jedno od dva najznamenitija mesta Alhambre, a okružuje ga impresivna kolonada od 124 mermerna stuba u mavarskom stilu, dok je najfotografisanije mesto Alhambre Dvorište Mirti ( Patio de Comares ), sa bazenom iz koga voda konstantno utiče na jednom, a ističe na drugom kraju. Lukovi vode do raznih vrata, raznih ulaza i izlaza u pojedine sale, sobe, prostorije za molitvu, bivše džamije...U produžetku Alhambre se nalaze zidine starog utvrđenog grada, Alkasabe (u prevodu „tvrđave“  ), u kome su, do kraja 15 veka živeli obični stanovnici grada, njih 40.000. Stanovništvo, nekada Arapi i Jevreji, ustupilo je mesto katoličkim špancima. Vijugave, uzane uličice, kućice obojene u belo sa krovovima od terakote karakterišu ovo naselje preko puta Alhambre.  Nedaleko odatle, na jednom malom trgu u centru grada, nalazi se spomenik Kristiforu Kolumbu i Kraljici Izabeli Katolkinji. Kolumbo kleči pred kraljicom koju je šarmirao, a ona sposobnom đenovljaninu daje svoj blagoslov da ode do Indije, novim putem. Šetajuci ovim gradom  ne možete da ne pomislite da je sasvim opravdana ovdašnja hvalisava izreka   „Quien no ha visto Granada, no ha visto nada“ (Ko nije video Granadu, nije video ništa )

Najšpanskija Španija je Sevilja:  ljudi koji prolaze pored vas uglavnom niskog rasta, crne kose i karakterističnih izduženih lica, kao što ste zamišljali tipičnog toreadora, mrkog pogleda i uspravne kičme.Na jednom arapskom natpisu piše: „ I samo Sunce, na svom putu, ostane duže nad Seviljom da bi uživalo u njenoj lepoti. “  Mirisi Sevilje vode vas u brižljivo negovane vrtove i parkove koji se  šire od obala reke Gvadalkivira do unutrašnjih dvorišta („patios“) u starim kućama kvarta Santa Kruz. Posebna aroma udiše se u uskim ulicama, na trgovima, pijacama i obalama ovog velikog grada, a od svuda se čuju zvukovi tradicionalnih kastanjeta. Život se odvija na ulicama gde tipične scene ne skrivaju siromaštvo, koje se javlja kao neodoljivi deo baštine. Katedrala sa zvonikom zvanim Hiralda (Giralda), je treca po veličini na svetu ( u kamenu temeljcu ovog zdanja uklesano je: „Napravićemo nešto za šta će svi na svetu misliti da smo ludi!” ),  i trebalo je da ukaže na monumentalnost Rekonkiste (Ponovnog osvajanja) i katoličke vere koja se u to vreme smatrala jedinom ispravnom. Kao i u slučaju većine ogromnih katedrala u Španiji, i ova crkva prethodno je bila velelepna džamija građena u mavarskom stilu, a taj islamski deo je uglavnom sačuvan.  Grandiozna gotska građevina krije u sebi mnogo, a najpoznatiji je grob Kristifora Kolumba, sa monumentalnim nadgrobnim spomenikom unutar crkve, sa četiri gigantske bronzane figure koje „čuvaju“ večni san Kolona. Najveća znamenitost Sevilje jeste Kraljevski dvorac Alkazar (Alcázar).  Dvorac čuva ostatke ranije almohadske palate, iako je kasnije došlo do masivnih dogradnji od strane hrišćanskih vladara. Upravo je Pedro Surovi u 14. veku bio taj koji je naredio velike radove na negdašnjoj arapskoj palati. Kao veliki poštovalac mavarske arhitekture, nije se libio da unajmi graditelje Arape kojima je naložio da ukrase i dekorišu kompleks palata. Kako su se Arapi koji su se odlučili za ostanak u hrišćanskoj državi nazivali Mudéjar (Mudehar), to je ime nadenuto i stilu koji su oni razvili za svoje nove gospodare. Buduci da islam nije bio (osim u persijskoj minijaturi) naklonjen predstavi ljudskih likova, to su se graditelji uglavnom bacili na klesanje gipsanih ornamenata, isprepletanih slova i stilizovanih cvetnih motiva.

Kordoba ( Cordobe )je najmavarskiji španski grad, i nekadašnja prestonica mavarskog kalifata.Stari grad je najveća turistička atrakcija,Rimski most, toliko star  da je za ne poverovati kako dobro služi. Još je Julije Cezar, u 1.veku n.e. dao nalog da ga izgrade. Za divljenje je svest svih osvajača koji su ga uprkos strateškoj važnosti, ostavili neokrnjenog. Gvadalkivir je nekada bio plovan sve do mora. Na žalost, postepena dezertifikacija Španije, njeno isušivanje i „opustinjavanje“ učinilo je da je slavni Gvadalkivir, majka Andaluzije, toliko uzan da teče sredinom svog negdašnjeg korita.Severna obala reke, sa svojim impresivnim mavarskim kvartovima, započinje Vratima Mosta (Puerta del Puente) i stubom na čijem se vrhu nalazi barokno-renesansna skulptura Pobeda Svetog Rafaila (Trifuno de San Rafael).Jedna od najinteresantnijih građevina s je Džamija –Katedrala ( Mezquita – Catedral )!  Neskromnih proporcija, ali ipak graciozna, ova džamija je, pre svog pretvaranja u katedralu, bila najveća džamija na svetu – njen ravni krov pokriva tačno 8 ari podnog prostora!?!, a krov  pridržava ono što obično nazivamo „šumom“ od oko 850 potpornih stubova. Iako se tačan broj ovih stubova ne zna, svi oni pridržavaju dvostruke mavarske crveno-bele lukove u obliku potkovice, sa naizmenicnim crvenim ciglama i belim kamenom. Stubovi su napravljeni od najrazličitijih materijala, uključujuci granit, mermer, krečnjak, pa čak i drvo, da bi se ovde uklopili u neverovatno i šaroliko arhitektonsko jedinstvo...Mihrab, najsvetije mesto džamije, svetluca usled senki... Zlatni i sjajni mozaici, mermerni stubovi i lukovi... podsećaju na hrpu dijamanata razbacanih po crnom baršunu..Lepota ovog mesta dovoljna je da zaseni grešku arhitekte koji je pogrešno sračunao pravac Meke - naime, mirhab ovde gleda na jug umesto na istok..

Ovo mesto je sedamdesetih i osamdesetih godina imalo famu najeksluzivnijeg letovališta Španije. Nastala je na mestu nekadašnjeg malog ribarskog naselja i srednjovekovnog grada ciji se ostaci i danas mogu naći u starom jezgru grada. Karakterišu je peščane plaže, kuće bogatih i slavnih, velike jahte ukotvljene u marinama, prodavnice vodecih imena i stilizovani restorani i barovi. Iako glamurozna, Marbelja je uspela da očuva ambijent starog grada. Naročito se to ispoljava u starom delu gde još uvek može da se oseti duh prošlih vekova. Marbelja nudi za svakoga ponešto. Od velikog broja parkova koji predstavljaju miks lepote i uživanja, preko istorijskih građevina i arheoloških iskopina, sve do raznih sportskih mogucnosti kao što su wind surfing, jedrenje, planinarenje, biciklizam, tenis, golf...

Ovaj španski lučki grad smešten na obalama Mediterana, pun je tragova istorije ali i pulsirajuceg modernog života. Malaga je rodno mesto Pabla Pikasa i novi muzej je posvecen upravo njemu. Osim po širokim avenijama sa drvoredima palmi i parkovima sa tropskim rastinjem, grad je karakterističan i po mavarskoj tvrdavi Gibralfaro i palati Alkasaba, za koju kažu da je bila ravna Alhambri ali je tokom vekova ostavljena nebrizi.